Kroz doslednost stiha, naslutih refrene polja lavande u uzglavlju prolećne igre, miris pšeničnog zlata domaćeg hleba, sretoh sudbinu Penelope, avanturu Petra Pana i mapu epske ličnosti.
Zanimljivost je u traganju za tajnom utiska bez senzacije, prirodnim redom čistih motiva. Pleni inicijativa za dominantnošću stava o bezuslovnom razumevanju esencije postojanja usled metaforičkog nadmudrivanja nerešenih rezultata, jer pesnikova svrha je voleti bez ostatka.
„Jer umjeti da prepoznaš
ono što nisi tražio,
i umjeti da ne odabereš
ono što nisi birao
to je već početak novoga svijeta
u kome sebe nikad nisi zaista porazio,
jer najveća hrabrost,
ustvari nije probati sve,
već odabrati jednom iskreno
sve ono za šta bi umirao.“
Nenadovi stihovi su retka prilika opisa romantičnih nagoveštaja u kojima učestvujemo diveći se imperativu stvaranja iz ugla snova dečaka i principa viteza.
Vrlinom prioriteta, tumači i podstiče lepotu umeća čuvanja onih koje volimo.
„Pogledaj neke svoje
najdraže ruke često,
zagledaj se dugo i duboko,
da vidiš čime to neko
za tebe pravi u svijetu ljepše,
šarenije mjesto.“
U stilu renesansne smernosti, poređane su pesme poput svetionika u nametnutim formulama življenja, a stege prekih zakonitosti, pesnik potire jednostavnošću i jasnoćom težnje - osnov za alhemiju je sagledati život u lepoti. Na taj način doseže prijemčivost sanjanog doba srodnih senzibiliteta, hrabreći budućnost istinskih vrednosti.
Zanimljivost je u traganju za tajnom utiska bez senzacije, prirodnim redom čistih motiva. Pleni inicijativa za dominantnošću stava o bezuslovnom razumevanju esencije postojanja usled metaforičkog nadmudrivanja nerešenih rezultata, jer pesnikova svrha je voleti bez ostatka.
„Jer umjeti da prepoznaš
ono što nisi tražio,
i umjeti da ne odabereš
ono što nisi birao
to je već početak novoga svijeta
u kome sebe nikad nisi zaista porazio,
jer najveća hrabrost,
ustvari nije probati sve,
već odabrati jednom iskreno
sve ono za šta bi umirao.“
Nenadovi stihovi su retka prilika opisa romantičnih nagoveštaja u kojima učestvujemo diveći se imperativu stvaranja iz ugla snova dečaka i principa viteza.
Vrlinom prioriteta, tumači i podstiče lepotu umeća čuvanja onih koje volimo.
„Pogledaj neke svoje
najdraže ruke često,
zagledaj se dugo i duboko,
da vidiš čime to neko
za tebe pravi u svijetu ljepše,
šarenije mjesto.“
U stilu renesansne smernosti, poređane su pesme poput svetionika u nametnutim formulama življenja, a stege prekih zakonitosti, pesnik potire jednostavnošću i jasnoćom težnje - osnov za alhemiju je sagledati život u lepoti. Na taj način doseže prijemčivost sanjanog doba srodnih senzibiliteta, hrabreći budućnost istinskih vrednosti.
Нема коментара:
Постави коментар