Pesnik se ne postaje, pesnik se rađa. On je
sposoban da vidi nevidljivo, oseti neosetljivo, primeti neprimetno, zamisli
nestvarno i naposletku ga pretvori u stvarnost.
Pesnik nikada ne može biti u potpunosti shvaćen; on ne vidi danas ili sutra; njemu se to čini
stranim, čudnim, iako su za pesnike čuda retka. On ne gleda ni na budućnost kao
drugi ljudi, već poput Tvorca, sve posmatra kroz prizmu večnosti, vezujući
celokupnu istoriju čovečansta u jedan jedini trenutak.
Pesnik - to je glasnik budućnosti i donosilac objašnjenja iz prošlosti. Njemu
je interval vremena stran; on broji osećanja, traga za novim, nesebično se
trudi da poezijom predstavi stvarnost onakvom kakva je, ne kako je drugi vide.
Ta je stvarnost ispunjena osećanjima, snagom, radošću, pokličima pobede ili
neretko tugom. Ali, kod njega ni tuga nije obična ili krajnja. Odista, samo je
pesnik sposoban da tugu pretvori u slavu.
Govoreći o pesniku govorio sam o Nenadu Zoriću i
njegovoj poeziji.
On je sposoban da sva osećanja iz vremena, budućeg i prošlog, sažme u jedan
jedini trenutak; on ih ne predstavlja obično, jer on sam nije običan, on ne
traži u njima uzroke, nego gleda kako da ih uzdigne kao vrednosti koje će, pre
ili kasnije, postati univerzalne. Zorić zaista pozajmljuje od zvezda; njegova
poezija teži uzvišenom, traži objašnjenja, nikako razloge, kao što pesnik na
svom putu do Parnasa ne gleda na prepreke, nego na vrhove, od kojih mu ništa ne
može odvući pažnju.
„Pozajmljeno od zvijezda“ ne predstavlja samo
zbirku pesama, već nagoveštava da veliki srpski pesnici dobijaju dostojnog
naslednika, vrednog pažnje i mesta u Domu poezije.
Нема коментара:
Постави коментар