NA SJAJNOM OZVEZDANOM TRAGU - Nad rukopisom pesničkim Nenada Zorića

NA SJAJNOM OZVEZDANOM TRAGU

-         Nad rukopisom pesničkim Nenada Zorića –

     Odavno nisam imao prilike da mi neko od pesnika ponudi na čitanje i moguću recenziju  knjigu poema, jer u vremenu brzog življenja, elektronske komunikacije, sms dogovaranja, i pisma su, skoro, prestala da se pišu a kako ne bi poeme.Ali uvek ima i uvek će biti onih koji u lirskim poemama pronalaze način svoga poetskog iskaza.Takav je pesnik Nenad Zorić.

     U  prvoj svojoj knjizi pesama( „Gdje zimuju leptiri“,Književna omladina Srbije,2011.) već se iskazao kao liričar visokog sjaja , pesnik koji gradi narativnu lirsku građevinu od stihova, najvećma o ljubavi i o samoći i neprepoznavanju u veku bez romantike. A nije da romantike nema, već nema onih koji se u romantici nalaze kao u svom prirodnom okružju. U nisci lepih, nežnih i biranim jezikom ispisanih poema, u prvoj knjizi ima i pesama u klasičnoj formi, sa modernim i originalnim rimovanjem, tek toliko da se vidi da naš pesnik ume i na drugi način da saopšti svoju pesmu. U sledećoj, rukopisnoj knjizi, naslovljenoj poetičnim i mekim naslovom : „Pozajmljeno od zvijezda“, poeme su u nadmoćnoj prevazi.Da nije jedne pesme moglo bi se reći da se radi o knjizi lirskih poema.U njima je sačuvano opevano reminiscentno vreme iza očiju pesnikovih, vreme minulo i tek minulo i vreme svakodnevnice, opisano verno, pričom u stihovima, sa arhitektonikom poeme koja se kreščendu raduje na kraju.

     U ovoj knjizi je svedočanstvo o pesničkom promatranju sveta u sebi i oko sebe, o tugi, čežnji, nadanju, stradanju, patnji, veri, neposustajanju, nesnu i negovanju izvorišta reči kao mogućeg stepeništa koje vodi ka spasu i nalaženju smisla življenja i pevanja. U poemama je prepoznatljiv i nimalo skrivan pesnički uticaj majstora poema Miroslava Antića, a u jednoj poemi i pisca ovih redaka zapamćenog po jednoj davnoj poemi, taj uticaj je blagotvoran i plodotvoran, možda najprisutniji u poređenju poeme o Bosni sa poemom Miroslava Antića „ Vojvodina“, više nego što se zvuk može osloniti na Antićevo „ Roždestvo tvoje“ ili „ Koncert za 1001 bubanj“.

        Kao što naizgled lagano a brzo u stvari moćni Dunav, često spominjan, otiče i protiče, tako i emocije stopljene u ove poeme lako se daju prepoznati kao sopstveno osećanje vremena i proticanja života. Čitalac će se kao i čitateljka prepoznati u ovim lepim pesničkim pričama koje plene jednostavnošću , širinom iskaza a bez ponavljanja, nekom ugrađenom dobrotom ,  plemenitošću, u stihove onoga koji ih tvori i poklanja, često i s napomenom kome, onima koji su poeziju zaslužili, i kao lek, i kao odmorište duha, i kao potporu.

         Preporučujem s radošću otkrivanja dobrog pesnika ovu knjigu mogućem izdavaču.

  Novi Sad, na Antićev rođendan,14. Marta 2013.                     Pero ZUBAC