петак, 18. јануар 2019.

Сан над Ладогом


На Путу Живота између Ладоге и Неве
Твоје су руке бјеле
Испричале ми причу,
Дједова хероја, без броја
срца истине, имена славе,
како су им украли будућност
синови лукаваца, унуци кукавица
њихове побједе и заставе,
сад поносно славе.

Твога и мога сина
Неће грлити њежностима
На овим степама,
Последњу њежност су убили
У оној хотелској соби
Кад су затворили очи Јесењина
Тихо, заспала је Русија.

Златне краљеве руше,
Па Црвену звијезду сруше,
Велику историју крију
Људи што једу душе
Једни другима,
Уморна, заспала је Русија.

Твога и мога сина
Неће учити истинама
Ни између редова
Последњу истину су убили
У оној улици
кад су затворили уста
Мајаковскога
Нечујно, заспала је Русија.

Пробуди се,
Устани, бескрајна Земљо,
Неко те вољети хтјео.



                                      Санкт Петербург 2018