NA SJAJNOM OZVEZDANOM TRAGU
-
Nad rukopisom pesničkim Nenada Zorića –
Odavno nisam
imao prilike da mi neko od pesnika ponudi na čitanje i moguću recenziju knjigu poema, jer u vremenu brzog življenja,
elektronske komunikacije, sms dogovaranja, i pisma su, skoro, prestala da se
pišu a kako ne bi poeme.Ali uvek ima i uvek će biti onih koji u lirskim poemama
pronalaze način svoga poetskog iskaza.Takav je pesnik Nenad Zorić.
U
prvoj svojoj knjizi pesama( „Gdje zimuju leptiri“,Književna omladina
Srbije,2011.) već se iskazao kao liričar visokog sjaja , pesnik koji gradi narativnu
lirsku građevinu od stihova, najvećma o ljubavi i o samoći i neprepoznavanju u
veku bez romantike. A nije da romantike nema, već nema onih koji se u romantici
nalaze kao u svom prirodnom okružju. U nisci lepih, nežnih i biranim jezikom ispisanih
poema, u prvoj knjizi ima i pesama u klasičnoj formi, sa modernim i originalnim
rimovanjem, tek toliko da se vidi da naš pesnik ume i na drugi način da saopšti
svoju pesmu. U sledećoj, rukopisnoj knjizi, naslovljenoj poetičnim i mekim
naslovom : „Pozajmljeno od zvijezda“, poeme su u nadmoćnoj prevazi.Da nije
jedne pesme moglo bi se reći da se radi o knjizi lirskih poema.U njima je
sačuvano opevano reminiscentno vreme iza očiju pesnikovih, vreme minulo i tek
minulo i vreme svakodnevnice, opisano verno, pričom u stihovima, sa
arhitektonikom poeme koja se kreščendu raduje na kraju.
U ovoj knjizi je svedočanstvo o pesničkom
promatranju sveta u sebi i oko sebe, o tugi, čežnji, nadanju, stradanju,
patnji, veri, neposustajanju, nesnu i negovanju izvorišta reči kao mogućeg
stepeništa koje vodi ka spasu i nalaženju smisla življenja i pevanja. U poemama
je prepoznatljiv i nimalo skrivan pesnički uticaj majstora poema Miroslava
Antića, a u jednoj poemi i pisca ovih redaka zapamćenog po jednoj davnoj poemi,
taj uticaj je blagotvoran i plodotvoran, možda najprisutniji u poređenju poeme
o Bosni sa poemom Miroslava Antića „ Vojvodina“, više nego što se zvuk može
osloniti na Antićevo „ Roždestvo tvoje“ ili „ Koncert za 1001 bubanj“.
Kao što naizgled lagano a brzo u stvari
moćni Dunav, često spominjan, otiče i protiče, tako i emocije stopljene u ove
poeme lako se daju prepoznati kao sopstveno osećanje vremena i proticanja
života. Čitalac će se kao i čitateljka prepoznati u ovim lepim pesničkim
pričama koje plene jednostavnošću , širinom iskaza a bez ponavljanja, nekom
ugrađenom dobrotom , plemenitošću, u
stihove onoga koji ih tvori i poklanja, često i s napomenom kome, onima koji su
poeziju zaslužili, i kao lek, i kao odmorište duha, i kao potporu.
Preporučujem s radošću otkrivanja
dobrog pesnika ovu knjigu mogućem izdavaču.
